ВАГА ВУКА КАРАЏИЋА
КЊИЖЕВНИ РОД: ЛИРИКА
КЊИЖЕВНА ВРСТА: МИСАОНА ПЕСМА
ТЕМА: УСПОСТАВЉАЊЕ РАВНОТЕЖЕ ИЗМЕЂУ ЖИВОТА И ОБРАЗОВАЊА.
ИДЕЈА: КРИТИЧКИ СТАВ И РАЗУМЕВАЊЕ СВЕТА И ЖИВОТА, МЕРЕ СЕ ЧОВЕКОВИМ ЗНАЊЕМ И ОБРАЗОВАЊЕМ.
ЉУБОМИР СИМОВИЋ
Љубомир Симовић (Ужице, 2. децембар 1935) је драмски писац, песник и романсијер, редовни члан САНУ.
Петнаестог децембра 1988. године Симовић је изабран за дописног, а 27. октобра 1994. године за редовног члана Српске академије наука и уметности.
Песничке књиге
Изабране песме (1980), Хлеб и со (1985, 1987), Источнице и друге песме (1994) и Учење у мраку (1995). У заједничком издању Града театра Будве и подгоричког „Октоиха“, у едицији „Награђени писци“, у којој се штампају дела добитника награде „Стефан Митров Љубиса“, објављено је 1998, Симовићево трокњижје, које би се могло назвати ужичком песничком трилогијом: Видик на две воде, Источнице и Игла и конац.
Песма Десет обраћања Богородици Тројеручици хиландарској штампана је као библиофилско издање Јовице Вељовића, у Хамбургу, 1997. године.
Сабране песме Љубомира Симовића објављене су у издању „Стубова културе“ 1999. године.
Симовић је написао четири драме: Хасанагиница, Чудо у Шаргану, Путујуће позориште Шопаловић и Бој на Косову. Драме су му извођене на многим нашим сценама, као и у иностранству. Највише успеха постигло је Путујуће позориште Шопаловић, које је постављено на сценама Пољске, Чешке, Словачке, Француске, Швајцарске, Канаде и Белгије, као и у једном француском позоришту у Мароку, у Казабланки. Симовићеве драме су извођене и у позориштима Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине и Македоније.
По драми Бој на Косову снимљен је филм.
КЊИЖЕВНИ РОД: ЛИРИКА
КЊИЖЕВНА ВРСТА: МИСАОНА ПЕСМА
ТЕМА: УСПОСТАВЉАЊЕ РАВНОТЕЖЕ ИЗМЕЂУ ЖИВОТА И ОБРАЗОВАЊА.
ИДЕЈА: КРИТИЧКИ СТАВ И РАЗУМЕВАЊЕ СВЕТА И ЖИВОТА, МЕРЕ СЕ ЧОВЕКОВИМ ЗНАЊЕМ И ОБРАЗОВАЊЕМ.
ЉУБОМИР СИМОВИЋ
Љубомир Симовић (Ужице, 2. децембар 1935) је драмски писац, песник и романсијер, редовни члан САНУ.
Петнаестог децембра 1988. године Симовић је изабран за дописног, а 27. октобра 1994. године за редовног члана Српске академије наука и уметности.
Песничке књиге
- Словенске елегије (1958),
- Весели гробови (1961),
- Последња земља (1964),
- Шлемови (1967),
- Уочи трећих петлова (1972),
- Субота (1976),
- Видик на две воде (1980),
- Ум за морем (1982),
- Десет обраћања Богородици Тројеручици хиландарској (1983),
- Источнице (са цртежима Марија Маскарелија, 1983),
- Горњи град (1990, два издања),
- Игла и конац (1992)
- Љуска од јајета (1998).
Изабране песме (1980), Хлеб и со (1985, 1987), Источнице и друге песме (1994) и Учење у мраку (1995). У заједничком издању Града театра Будве и подгоричког „Октоиха“, у едицији „Награђени писци“, у којој се штампају дела добитника награде „Стефан Митров Љубиса“, објављено је 1998, Симовићево трокњижје, које би се могло назвати ужичком песничком трилогијом: Видик на две воде, Источнице и Игла и конац.
Песма Десет обраћања Богородици Тројеручици хиландарској штампана је као библиофилско издање Јовице Вељовића, у Хамбургу, 1997. године.
Сабране песме Љубомира Симовића објављене су у издању „Стубова културе“ 1999. године.
Симовић је написао четири драме: Хасанагиница, Чудо у Шаргану, Путујуће позориште Шопаловић и Бој на Косову. Драме су му извођене на многим нашим сценама, као и у иностранству. Највише успеха постигло је Путујуће позориште Шопаловић, које је постављено на сценама Пољске, Чешке, Словачке, Француске, Швајцарске, Канаде и Белгије, као и у једном француском позоришту у Мароку, у Казабланки. Симовићеве драме су извођене и у позориштима Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине и Македоније.
По драми Бој на Косову снимљен је филм.